Zanimljivosti

Ići dole

Zanimljivosti

Počalji  Pavlina taj Čet Dec 24, 2009 4:21 am

Priča Franca Kafke

Zvrk

Jedan filozof se uvek motao onuda gde se igraju deca. I čim bi video nekog dečaka sa zvrkom, počeo bi vrebati. Samo što bi se zvrk zavrteo, filozof bi krenuo za njim da ga uhvati.

Nije mario što deca galame i trude se da mu prepreče put do svoje igračke. Čim bi uhvatio zvrk dok se još vrti, obuzela bi ga sreća, ali samo za trenutak: onda bi ga bacio na zemlju i odlazio. Verovao je, naime, da je saznanje bilo koje sitnice - pa tako, naprimer, i zvrka koji se vrti - dovoljno za saznanje opšteg. Zato se nije bavio velikim problemima, to mu se činilo nepraktičnim. Ako se najsitnija sitnica zaista spozna, sve će biti spoznato, - i on se zato bavio samo zvrkom koji se vrti. I kad god bi se spremalo da se zvrk zavrti, njega bi prožimala nada da će u tome ovog puta uspeti. Kad bi se zvrk zavrteo, u njemu bi se tokom zadihanog trčanja ka njemu ova nada pretvarala u izvesnost, ali kad bi nakon toga uzeo u ruku taj glupi komad drveta, smučilo bi mu se, i dečja graja, koju dotad nije čuo i koja mu je sad iznenada probijala uši, oterala bi ga odatle, i on bi se teturao kao zvrk pod neveštim bičem.
avatar
Pavlina

Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 21
Lokacija : beograd

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Zanimljivosti

Počalji  Pavlina taj Čet Dec 24, 2009 10:28 am

Kišobran

Napisao: Dragan Musulin



Kišobran postoji već oko tri hiljade godina. Potiče iz Kine u kojoj su prvi primerci napravljeni od svile. Najlepši kineski kišobrani od svile, razapete preko okvira od bambusa, oslikani su motivima prelepih pejzaža. Obično su dugački 53 centimetra i teže samo 250 grama.

Kišobrani se koriste ne samo za zaštitu od kiše već i za zaštitu od sunca (suncobrani). U 16. veku se trend nošenja kišobrana iz Egipta, Kine i Grčke proširio po Evropi, a prve kišobrane posedovali su samo bogati ljudi jer su predstavljali luksuz. U starim društvima Dalekog istoka, Afrike i Evrope kišobran je bio simbol moći i pripadnosti plemstvu.

Kišobrani se danas izrađuju od različitih materijala, voštanog papira, pamuka, svile, plastične folije, najlona.

Po broju praznoverja kišobran je ispred crne mačke i ogledala. Glavno od njih je da se kišobran nikada ne sme otvoriti u kući, tj. u zatvorenom prostoru, jer će to doneti nesreću svima koji u njoj žive. Postoji i verovanje da će kišobran koji je otvoren kad za to nema potrebe dozvati kišu, oluju (ružno vreme).
avatar
Pavlina

Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 21
Lokacija : beograd

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Zanimljivosti

Počalji  Pavlina taj Čet Dec 24, 2009 10:34 am

Čuveni konji


Konj je kroz vekove inspiracija brojnim književnim i likovnim stvaraocima širom sveta. Tragove je ostavio u istoriji i mitologiji mnogih naroda. Srpska tradicija beleži da bez dobrog konja nema ni dobrog junaka. Zato su u narodnim junačkim pesmama konji poznati po junaštvu skoro kao i junaci koji su ih jahali.Takvi su Damjanov Zelenko, Hajduk-Veljkov Kušlja, krilati Jabučilo Vojvode Momčila, Šarac Kraljevića Marka, Đogin Banović Strahinje, Ždralin Miloša Obilića.

Najpoznatiji mitološki konj je krilati Pegaz, rođen iz ljubavi Posejdona i Gorgone koji je imao zadatak da prenosi munje i gromove Zevsu. Postao je simbol umetnosti, prvenstveno pesništva. Najpoznatiji konj u istoriji je Bukefal, konj vojskovođe Aleksandra Makedonskog. Incitat (Brzonogi), konj imperatora Kaligule, zbog svojih zasluga jer nikada nije izgubio trku, bio je proizveden u građanina Rima a ubrzo zatim i u senatora. Kao jednom od najpoštovanijih Rimljana podignuta mu je konjušnjica od mramora U književnosti epitet najpoznatijeg pripada Rosinanti, konju Don Kihota iz istoimenog Servantesovog romana.

Prema narodnom verovanju konji nose duše umrlih, konjsko rzanje najavljuje sreću a frktanje kišu.
avatar
Pavlina

Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 21
Lokacija : beograd

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Zanimljivosti

Počalji  Pavlina taj Čet Dec 24, 2009 10:44 am

Prizivanje sreće u Novogodišnjoj noći

priredio: Dragan Musulin



Začetak proslave Nove godine datira od pre 4.000 godina iz Egipta i Vavilona. Egipćani su je slavili u septembru, a Vavilonci u martu najavljujući tako novi ciklus setve i žetve. Prvi januar kao datum proslave ulaska u novu godinu ustanovio je rimski imperator Julije Cezar 46. godine pre nove ere, uvođenjem svog kalendara. Januar je dobio naziv po bogu Janusu, koji je imao dve glave. Jedna je gledala napred, druga nazad, simbolišući na taj način razlaz između starog i novog.
Grci su u novogodišnjoj povorci nosili bebu u košari kao simbol plodnosti. Germani su verovali da na jelki živi šumski bog, pa su stari ratnici u novogodišnjoj noći odlazili u šumu da ga umilostive. Kasnije su jelke nosili kućama i tako je jelka tokom vremena postala simbol Nove godine.
Lunarnu novu godinu, koja je promenljivog datuma i slavi se na dan mladog meseca u februaru, obeležavaju u Kini, Japanu, Indiji i Vijetnamu, ali proslavljaju i solarnu. U Iranu se početak nove godine računa prema persijskom kalendaru, u kojem je nulta godina 632. Nazivaju je Noruz ili novi dan. U južnoj Indiji Tamili je slave trodnevnim festivalom Pongal u vreme zimskog solsticija.
Kinezi je slave nekoliko nedelja, od kraja januara do 19. februara. U Kini kuće ukrašavaju crvenim lampionima i plakatima čije poruke ispisane zlatnim znakovima upućuju na proleće, bogatstvo, dug život i sreću. U ponoć se otvore sva vrata i prozori na kući da bi kroz njih mogla da ode stara godina i uđe nova.
Japanci na ulazna vrata kuće kače sveti konopac od slame pirinča koji sprečava ulaz zlim duhovima. Vrata se ukrašavaju papratima, pomorandžama i jastozima, koji simbolizuju bogatstvo, prosperitet i dugovečnost. Tradicionalna zabava je igra pernatom lopticom i “utagaruta” - igra kartama, u kojoj se slažu stihovi stotinu pesama.
U Indiji sreća se priziva nošenjem roze, crvenog, purpurnog i belog cveća, dok žene više vole žuto, boju proleća. Indusi pored kreveta ostavljaju amajlije kako bi prvog jutra nove godine ugledali nešto lepo i da bi u nju ušli trezveni i širom otvorenih očiju. Kanađani uživaju u tradicionalnom zimskom kupanju ljudi svih uzrasta. U evropskoj tradiciji postoji verovanje da nošenje crvenog donjeg veša u novogodišnjoj noći donosi sreću u ljubavi u sledećoj godini. Južnoamerikanci su ubeđeni da će im tu sreću doneti donji veš žute boje.
avatar
Pavlina

Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 21
Lokacija : beograd

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Zanimljivosti

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu